Нанад Грујчић / Књиге поезије


	о писцу	биографија	књиге поезије	остале књиге	библиографија	контакт	видео	ново	English	Руски

	О Матерњем језику Славко ГОРДИЋ Око наслова Грујичићеве песничке прве књиге лебди омаглица слутњи и питања модерне филозофске и књижевне мисли. Матерњи језик!......................... Миливој НЕНИН Прва књига Ненада Грујичића има своју архитектонику: не можемо говорити ни о једној песми ван контекста књиге, који их обогаћује и чини целином.................. Јован ДЕЛИЋ Грујичић се првом књигом представља као један од свјежијих гласова најмлађе српске поезије..................... Момчило ПОПАДИЋ Матерњи језик је брутална, њежна, оштроумна, поштена и сврсисходна књига младог човјека (и младог пјесника) која, неоптерећена наносима лектира............. Драшко РЕЂЕП Ненад Грујичић говори, и пише, дугим реченицама свој матерњи језик, и у својој књизи (Матерњи језик, Књижевна омладина Србије, Београд, 1978), и у свом разговору............ Адам ПУСЛОЈИЋ Ненад Грујичић припада кругу младих стваралаца који су све научили. То кажем у смислу: за њега више нема језик је тајна. Још тачније, Грујичић зна да тајна управо ту и започиње........ Србољуб ИЛИЋ Већ својом првом песничком књигом, Ненад Грујичић покреће озбиљно и за књижевнике суштинско питање: шта је писање и како се оно остварује?................. Хамдија ДЕМИРОВИЋ Затрпавани из дана у дан тонама намрченог папира у виду првих и, нажалост, не само првих књига пјесама разних аутора, а најчешће којекаквих шерета и естрадних мангупа који у поезији, особито римованој, виде форму врло прикладну за пучко шегачење или испуцавање вишка „духовитости“ заосталог након причања вицева............ Војислав ДЕСПОТОВ Предметност текстова Ненада Грујичића произвео је свет поезије. Писање, поезија, песма, песник, речи – то су углови између којих песник образује живу геометрију индивидуалног искуства................................. Рефик ЛИЧИНА По самом наслову, који је неочекиван, али према унутрашњој стиховној грађи сасвим оправдан, наслућујемо главну песникову преокупацију.......................... Душан М. КНЕЖЕВИЋ Најзад се налазимо, слободно речено, пред „видљивом књигом“. Услован термин који треба да одстрани једну од давнина мистификовану тему – писање, језик, пјесник, стих ... Самим насловом Матерњи језик..................... Жељко ИВАНКОВИЋ Ако је поезија уистину „матерински језик људског рода“ (Поесие ист Муттерспрацхе дес Менсцхенгесцхлецхтес), како то каже Хердер, онда је Грујичићева књига стихова Матерњи језик многоврсно показала................................ Слађана МИЛЕНКОВИЋ Поезија је „бистри ум“, „језик ослобођен предрасуда“, каже Грујичић, а песничка мисија – „избављање прије времена“. Прва књига носи интригантан наслов, „Матерњи језик“, и већ ту песник се одређује у односу на језик и свет................................. Владимир КОПИЦЛ Уколико бисмо, након пажљивог читања и успостављања свих потребних односа према првој књизи Ненада Грујичића, желели да посегнемо за оним типом констатација или запажања који ће маштајући Грујичићев песнички опус.............................. >>>>>опширније>>>>>
	О Линијама на длану Владимир КОПИЦЛ Грујичић је привукао пажњу књижевне публике и критике својом првом књигом песама Матерњи језик, чије су основне одлике била изразита непосредност језичког исказа............... Иван НЕГРИШОРАЦ Грујичић је песник врло изразите поетичке конзистентности, но и песник склон извесним менама у оквиру почетног опредељења: приметно је, тако, непрестано стилско обогаћивање........ Михајло ПАНТИЋ Грујичић се, наиме, прво јавља књигом Матерњи језик, метапоетским пројектом који звучи асонантно у односу на иронијско истогласје 70-тих.................... Славко ГОРДИЋ Упоређене с Матерњим језиком, Линије на длану обзнањују померање Грујичићевог интереса са сазнавања поезије на поезију као сазнавање: док је прва књига, што рефлектује и њен наслов, била углавном поетоцентрична и песмоцентрична с језиком........................ Душан М. КНЕЖЕВИЋ Грујичић је један од најживљих и најздравијих наших пјесника данас... Тврдим – Грујичић је пјесник-старац. Послије књиге Матерњи језик, у којој Грујичић апологетски износи вјеру у чин и моћ писања................................ Миодраг ПЕРИШИЋ Грујичић је спокојан на тлу поезије – с једнаком лакоћом обрађује и „велике“ и „мале“ теме. У претходној књизи Матерњи језик, Ненад Грујичић је с лакоћом, али и одговорно..................... >>>>>опширније>>>>>
	О Врвежу Зилхад КЉУЧАНИН Наслов Врвеж примјерен је овој збирци. Наслов, с једне стране, тачно фиксира координате тематског; а с друге, изведбено-формалног......................... Ранко РИСОЈЕВИЋ У својим најбољим пјесмама, које претежу у Врвежу, Ненад Грујичић је успио да проговори својим гласом, својом нутрином,...................... Иван НЕГРИШОРАЦ Грујичић је песник врло изразите поетичне конзистентности, но и песник склон извесним менама у оквиру почетног опредељења: приметно је, тако, непрестано стилско обогаћивање и напрезање језика, тематско-мотивско померање, као и измене акцената стављених на поједине сегменте тоналитета................... >>>>>опширније>>>>>
	О Царској намигуши Вујица РЕШИН ТУЦИЋ У Царској намигуши се говори о батинаној истини, о страху на усни детета што носи хлеб у наручју, о поразном сазнању да по лепом дану, док Дунав пресеца парк................... Тиодор РОСИЋ У Царској намигуши има свега помало, али, надасве, критичко-ироничне дистанце према предмету казивања. Та дистанца, не само у овом циклусу, омогућује Грујичићу да не заврши у сентиментализму или исповедној поезији.............................. Васа ПАВКОВИЋ Реч је, о, по свему, најбољим остварењима у Царској намигуши, песмама Дарови, Молитва и Певати, где модерним алегоријским говором наш аутор спаја утицаје мита и народне лирике.......................................... Чедомир МИРКОВИЋ Постоји у песничкој књизи „Царска намигуша“ један исказ који се нуди за полазиште и за тачку отварања. Гласи: „Нећу да читам Библију у атомском рову“..................... Зоран ЂЕРИЋ Моје познанство са Ненадом Грујичићем дуго је готово колико и његов књижевни стаж. Нешто пре појаве Грујичићеве прве књиге Матерњи језик, његове песме имао сам прилику да прочитам у Књижевном билтену....................... >>>>>опширније>>>>>
	О Јадцу Чедомир МИРКОВИЋ Заиста је тешко у новој збирци Ненада Грујичића одмах препознати песника претходне књиге (Царска намигуша), оног песника који је узвикивао „нећу да читам Библију у атомском рову“............................... Душица ПОТИЋ Прва књига Ненада Грујичића, Матерњи језик (1979), отворила је поетички процеп у контексту веризма седамдесетих и, тематизујући поезију, наговестила надолазећи постмодернизам..... Селимир РАДУЛОВИЋ Ненад Грујичић је, наиме, лепо књижевно име, истакнута интелектуална и песничка фигура своје генерације, сав у грчу да „изађе из свог живота као што се излази из стана на улицу“ (Кундера)..................... Здравко КРСТАНОВИЋ У Грујичићевом песништву – како опажа Стеван Тонтић – здружују се „лирско и критичко“, слављење и поруга иду заједно, песник не зазире ни од „прљаве“ грађе, иронијски однос једна је од карактеристика његовог певања.......................... Саша РАДОЈЧИЋ Наше савремено песништво чини скуп одељених планова, који као заједнички елемент смеју да наведу, па и тада врло опрезно, само свој језик........................ >>>>>опширније>>>>>
	О Пустој срећи Златко КРАСНИ Грујичићева Пуста срећа, саздана од најтананијег поетског материјала, активира и код читаоца његов најтананији духовни нерв................. Саша РАДОЈЧИЋ Најсложеније спојеве и највећи распон разлике Грујичић остварује у књизи Пуста срећа у којој је сабрао три сонетна венца: Жижак, Вихор и Тајац................. Ненад ШАПОЊА Поетска раван Пусте среће јесте раван психологије односа, релација афективитета у најужем смислу, односно у питању је симулација сусрета два чулношћу изједена бића, која се додирују у овим сонетима...................... Слободан ЖИКИЋ У сонетима Ненада Грујичића наилазимо на, по мишљењу чистунаца и формалиста, сонету сасвим непримерене, непоетске изразе као што су: лапрдати, здипити, жврљнути, спрдати, клопарати, цевчити, скечити, распечити, проџарати, булазнити, зевзечити, издрндан, балави, кркљанац, ушмрк.......................... Слађана МИЛЕНКОВИЋ У „Пустој срећи“ налазимо три сонетна венца, што је прави песнички подвиг. Акростих у свим магистралним сонетима је исти: Марија Балковој............................ >>>>>опширније>>>>>
	О Логу Милета АЋИМОВИЋ ИВКОВ Сплевши у једну архитектонски складну, а смисаоно разуђену лирску целину три (љубавна) сонетна венца, Ненад Грујичић је Пустом срећом наговестио своје изванредне.............. Павле ПОПОВИЋ Књига песама Лог исписана је у строгом и композицијски савршеном облику у којем се Грујичић сналази вешто, остварујући чврсте стилске и мисаоне целине................. Јелена АЛЕКСИЋ Мистик белине и песник самога себе је Ненад Грујичић, а збирка сонета Лог указује се као сребрнаст нимбус над досадашњим песниковим остварењима............................... >>>>>опширније>>>>>
	О Матерњем језику и песмама при руци Ласло БЛАШКОВИЋ Ненад Грујичић је имао такву срећу да његова песничка делатност изазове контроверзне реакције – од Матерњег језика написаног у знаку лирске метатекстуалности (а у дослуху са песничком праксом једног Стевана Тонтића, на пример), преко Врвежа и Царске намигуше, у којима се оксиморонски спајају небеске теме и неореалистичко свакодневље, до књига (Јадац, Лог, Цваст), писаних наново откривеним везаним стихом, у којима се провоцирају задате песничке форме (сонет, венац, сестина лирица, терцина и друге вежбе обликовања), које песник покушава да насели светом у којем царује нови љубавни неред, иронија, парадокси пуног, путеног живота. >>>>>опширније>>>>>
	О Цвасти Будимир ДУБАК Разговор о разлозима поновног враћања сонета у савремену српску поезију могао би да се поведе и поводом примјера Ненада Грујичића............ Хаџи Драган ТОДОРОВИЋ Свака нова књига Ненада Грујичића представи овог песника у новијем и занимљивијем светлу.......................... Драгољуб СТОЈАДИНОВИЋ Велики истражитељи могућности поетске речи, пошто су се успешно истутњали, полако силазе са позорнице..................... Чедомир МИРКОВИЋ Ненад Грујичић на оригиналан начин артикулише, и успева да нам пренесе своју фасцинираност природом, лепотом, љубављу........................ Ратко ДЕЛЕТИЋ Ненад Грујичић је пјесник индивидуалног израза и формираног стваралачког акцента........... Здравко КЕЦМАН Шта је Цваст? Прелив боје, танани сликарски акварел? И то! Али нешто видљивије, што доносе сазвучја Грујичићеве Крајине............... Павле ПОПОВИЋ У Грујичићевој поезији уочено је неколико основних тематских области: љубав, поезија као судбина, стварање и све оно што она, поезија, рефлектује и чини у животу писца....................... Владимир ЈАГЛИЧИЋ Збирка песама „Цваст“ Ненада Грујичића доноси овом песнику нову прегршт успелих песама................................ Саша РАДОЈЧИЋ Грујичић се, како су то тачно приметили, релативно недавно Радивоје Микић, а знатно раније Михајло Пантић, указује као песник разлике.............................. Славица ГАРОЊА-РАДОВАНАЦ Најраспеванији, чини се, Грујичић је још увек онда, када пева о жени. Та фасцинираност женом креће се у различитим конотацијама..................... >>>>>опширније>>>>>
	О Чистацу Дејан ТАДИЋ После девет књига песама и две деценије присуства на књижевној сцени, песник Ненад Грујичић осмелио се да иступи на чистину и преиспита све што је до сада учинио у поезији, објављујући обиман избор стихова под ефектним насловом „Чистац“............. Милица ЈЕФТИМИЈЕВИЋ ЛИЛИЋ Свеукупност постојања, живљења, измиче прецизном одређењу па ма из којих се углова све осветљава. Ма којим се научним сазнањима служили нећемо моћи да продремо до њене сржи и дамо бар себи како-тако заокружен одговор.............. Драгољуб СТОЈАДИНОВИЋ Откад пише, Ненад Грујичић ризикује додир хармоније и хаоса, врхунски домет склада и параноју света који га окружава. ....................... Драган ЈОВАНОВИЋ ДАНИЛОВ У свој данашњој поплави ружноће и просташтва, који гутају много лепе и ретке ствари, још увек живи онај драгоцени слој племства (племства, дабоме у оном бодлеровском значењу те речи) ......................... Чедомир МИРКОВИЋ Даровити, образовани и остварени песници издашни су у свим облицима симболике, па и у оним примерима који могу да буду захвални реторички поводи за концизна критичка одрећења........ Хаџи Драган ТОДОРОВИЋ Из матерњег језика потекла је неусиљена поетска река Ненада Грујичића......................... Павле ПОПОВИЋ У Грујичићевој поезији уочено је досад неколико основних тематских области: поезија као судбина, стварање и све оно што поезија рефлектује и чини у животу писца..................... Ненад ШАПОЊА Једно од питања савременог читаоца поезије, може бити и, како изгледа лична карта песничког бића, а смисао могућих одговора се може сврховито искушавати и на примеру, практично, целовитог опуса Ненада Грујичића................................ Милутин ЂУРИЧКОВИЋ Песник Ненад Грујичић ушао је у српску поезију збирком „Матерњи језик“ (1978, 1995) и од тада стално тече његова уметничка узлазна линија и песничко доказивање од књиге до књиге.......................... Зоран М. МАНДИЋ Шта доноси ова књига коју је Грујичић симболички назвао Чистац?Да ли је она само пуко, како он то каже изношење песама из досадашњих књига................... Слађана МИЛЕНКОВИЋ Сам наслов књиге довољно говори о критеријуму за одабир песама, али највише о песниковом односу према стварању, свету и себи..................... >>>>>опширније>>>>>
	О Сновиљу Николај ТИМЧЕНКО Две су основне теме „Сновиља“, збирке песама плодног и све присутнијег у српској поезији Ненада Грујичића: љубав и песма.............. Дамир МАЛЕШЕВ Ниједан прави песник не може а да не поставља себи, непрестано, једно судбинско питање: питање о смислу и оправданости сопственог певања...................... Предраг БЈЕЛОШЕВИЋ Представник средње генерације српских пјесника Ненад Грујичић у збирци „Сновиље“ представља нам се као аутор који апсолутно влада пјесмом испуњавајући је............... Небојша МИЛЕНКОВИЋ Ненад Грујичић од оних је посвећеника поезије који, будући у сталној потрази за „боголиком насладом у гласу“,.......................... Ранко РИСОЈЕВИЋ Истакнути српски пјесник Ненад Грујичић у неколико посљедњих година изузетно је плодан и као пјесник и као критичар ?есејиста................. Драгољуб СТОЈАДИНОВИЋ Не можемо да не видимо: Ненад Грујичић у новој збирци стихова „Сновиље“ враћа песму тамо где смо је закоровили историјом................. >>>>>опширније>>>>>
	О Живој души Милица ЈЕФТИМИЈЕВИЋ ЛИЛИЋ Поезија је несумњиво непрекидна упитаност, немир који тиња у бићу песника и стално тражи разрешење, одгонетку........... Момир ВОЈВОДИЋ „Жива душа“ је нова књига Ненада Грујичића, пјесника и есејисте, књижевног критичара и антологичара, врсног и полемичара и аналитичара, састављена од три сонетна вијенца: Душо, Душак, Поезија и циклуса разнообличних пјесничких штива, од минијатура до поема............. Златко КРАСНИ Колико се у својој најновијој збирци „Жива душа“ (Просвета, 1999) Ненад Грујичић садржински надовезује на претходне збирке сонета,...................... Дамир МАЛЕШЕВ Збирка песама Ненада Грујичића, Жива душа, пружила ми је, поред непосредног читалачког задовољства и једно додатно, интелектуално задовољство,....................... Небојша МИЛЕНКОВИЋ Ненад Грујичић од оних је наших песника за које и те како важи позната Паундова теза о томе како песник у почетку пише а касније......................... Зоран БОГНАР Дуго сам се у сусрету са поезијом Ненада Грујичића нелагодно осећао. Одбијала ме је њена лепршавост и прозрачност; чинило ми се да је у њој све исувише лако и једноставно...... >>>>>опширније>>>>>
	О Оцу и матери Душица ПОТИЋ Говорећи о лирском опусу Ненада Грујичића, можемо издвојити две његове оријентације...... Ранко РИСОЈЕВИЋ Ненад Грујичић је данас у напону пјесничке снаге, стваралац који непрекидно исписује нове и нове пјесме,.......................... Драгољуб СТОЈАДИНОВИЋ Рођен у Панчеву ‡ детињство провео у Крајини. То нису биографски него поетски аршини опасани око певања Ненада Грујичића попут обруча оне „каце“........................ Дамир МАЛЕШЕВ Књига Ненада Грујичића, И отац и мати, представља тематски заокружен избор његових већ објављених песама........................ Милан ЖИВАНОВИЋ Ако уметност треба да буде као огледало, онда у овом случају имамо посла са дуплом сликом света. Једна је лична, веома лична, у којој песма кипти од силине страсти..................... >>>>>опширније>>>>>
	О Млечи Анђелко АНУШИЋ Чашу поетске млијечи, дестилат свог вишекњижја, Ненад Грујичић подиже у славу поезије и пјевања, заумних моћи језика и пјесничког изричаја, његовог волшебног обухвата висина, дубина и ширина духовних и животних.............................. Живко МАЛЕШЕВИЋ До сада је разним поводима, највише у тематском избору, представљана поезије овог песника, али је „Млеч“ најопширнија и најнеобичнија Грујичићева поетска биографија............... >>>>>опширније>>>>>
	О Светлости и звуцима Мирослав ЕГЕРИЋ Век који смо 2001. пребацили преко рамена био је препун изненађења прејаких и за најснажније душевне конструкције. Песник о чијој је књизи реч рођен је на самом почетку друге половине XX века (1954)........................... Милош ПЕТРОВИЋ Ненад Грујичић је своју песничку одисеју кренуо од афирмисања матерњег језика (1978) и линија на длану (1980), од обрачуна са светом лоших вредности................ Бранко БРЂАНИН БАЈОВИЋ Одавно су у поезији Ненада Грујичића опазили лирске акорде, тај „квалитет меланхолије и сете“ (Душица Потић), односно да управо ЛИРИЗАМ „пресудно утиче на појаву кохезионог елемента“ у иначе разноврсној и разнородној поезији нашег Аутора. ............. Бранко БРЂАНИН Ненад Грујичић је знатижељан пјесник: готово да нема тематских и мотивских обима у које није „заоравао“. Али „шта је ново под капом небеском“?..................... Душица ПОТИЋ Богата и разноврсна поезија Ненада Грујичића отвара се за различите критичке приступе – од књижевноисторијског, преко формалног, језичког и стилског истраживања до анализе значења и симболике, те испитивања традицијског фона и тумачења модерне поетике......................... >>>>>опширније>>>>>
	О Шајкашким сонетима Маја БЕЛЕГИШАНИН „Шајкашки сонети“ Ненада Грујичића јесу лирско трагање за изгубљеним временом. Песник је успео да призове и дочара дане раног детињства у Шајкашу, али је, такође, свемоћним песничким видом, оживео и дане у којима није учествовао (одлазак родитеља из Босне у Шајкаш и почетак живота у новој средини, са свим недаћама и радостима), као и једно удаљеније, историјско време (живот Срба-граничара кроз векове, одблесци ратова, обреди који сежу у давнину).......................... Мирко ВУКОВИЋ Већ на самом почетку Appendixа који затвара књигу „Шајкашки сонети“ (намјерно велим књигу, а не збирку пјесама!) Грујичић пише: „У једној вечерњој шетњи дунавским кејом, озарила ме идеја да напишем сонете везане за најраније детињство................. Радмила ПОПОВИЋ Импресивна је стваралачка енергија и библиографија Ненада Грујичића. Њему се посрећило да посједује у творачком сагласју и пуној функционалности све битне елементе, који су неопходни књижевној умјетности:....................... >>>>>опширније>>>>>
	О Даровима Желидраг НИКЧЕВИЋ У савременом свету, на жалост, све је мање места за игру и лепоту, све мање тишине у којој би човек могао пажљивије ослушнути себе и друге – толико пропуштених тајанствених покрета и судбинских мелодија. У таквом свету ни поезија нема баш много шанси да се истински размахне, нема за њу одговарајућег полигона или бар склоништа. Понекад, наравно, имамо прилику да поздравимо и неког њеног истинског посвећеника, као сада Ненада Грујичића, једног од ретких стваралаца и градитеља у језику који на изолацију никако не пристају. Напротив, Грујичић своје раскошне лирске дарове већ више деценија као да троши без обзира на свакодневицу, расипа их преко ње и њених прозаичних перипетија, покушавајући да докаже смисао и функционалност поезије – у свим могућим околностима. Отуда, наравно, изузетна тематска разноврсност његовог лирског регистра, и приличан број књига којима нам се овај песник обраћа, тако да би се заиста могло говорити о једној врсти промишљене популаризације којој Грујичић излази у сусрет док ствара своје песме, а понекад и читаве збирке песама. >>>>>опширније>>>>>
	О Вијадукту Предраг Бјелошевић У издању „Прометеја“ појавила нова књига Ненада Грујичића, „Вијадукт“. Ова по много чему необична књига сачињена је из три поеме: „Вијадукт“, „Покривање куће“ и „Жабар“. Ненад Грујичић обнавља у савременом српском пјесништву запостављен облик – поему, у којој се елементи лирске поезије преплићу са наративним. >>>>>опширније>>>>> Ирена Бера Пишући три поеме које ће касније окупити у једној књизи под заједничким насловом Вијадукт (нл. виае-дуцтус – мост изнад долине, пута, баровитог мјеста и сл.), Ненад Грујичић је несвјесно градио мост између прошлости и садашњости, успомена и живих слика свакодневице, Мајке (завичаја) и Помајке (прекодринске дојиље). >>>>>опширније>>>>> Драгољуб Стојадиновић Вија-дукт. Чудна, необична реч. И није наша. Тврда је, одсечна, латинска (виа дуцтус = пут + вођење), неприкосоновена и – сама. У српском језику то „вија“ као да сија, као да се извија, као да је дуга чивија, али не вијуга, него онако право негде напред хоће, с вијадуктом, реско и жестоко, с наглашеном динамиком да се забија и – над нечим надвија. >>>>>опширније>>>>> Александра Мариловић „Колико је Приједор поље дуго, широко“ показује и нова књига Вијадукт Ненада Грујичића. Богато је живим сликама Гомјенице и Приједора, Поткозарја и Крајине, ово дјело сачињено из три поеме (Вијадукт, Покривање куће, Жабар), које се међусобно надопуњавају и чине заједничку цјелину. >>>>>опширније>>>>> Иван Деспотовић У књизи „Вијадукт“ налазе се три поеме Ненада Грујичића, писане у ијекавском слободном стиху, са много шароликих детаља што резимирају песниково детињство у Босни и исечке стварног света у ком се оно одвија. Зрели, познати песник Ненад Грујичић сједињује свој садашњи поглед на тај минули свет са сећањем детета, младог себе, чарима почетка живота. >>>>>опширније>>>>> Валентина Милачић Нова књига пјесника Ненада Грујичића, „Вијадукт“, исписана је ијекавским изговором у слободном стиху. Ово не наглашавамо тек тако, јер пјесник, осим првих двију књига пјесама (Матерњеи језик и Линије на длану) исписаних у ијекавском изговору, практично све рукописе (а има их скоро тридесет) донио је у екавици. >>>>>опширније>>>>> Срђан Орсић Нова књига поезије познатог и признатог српског књижевника Ненада Грујичића (Панчево, 1954.), збирка насловљена Вијадукт (Прометеј, Нови Сад, 2011.), која обједињава три поеме (Вијадукт, Покривање куће и Жабар), својеврсна је лирска грађевина која примарну значењску функцију свога наслова остварује у целини. >>>>>опширније>>>>> Милка Божић Морам признати да сам се у први мах уплашила наслова ове књиге, „Вијадукт“, а још више ме уплашио поднаслов, „Три поеме“. Како у данашње вријеме писати поему кад то није било лако ни четрдесетих и педесетих година двадесетог вијека када су се млади југословенски пјесници утркивали у исписивању овог пјесничког облика. >>>>>опширније>>>>> Андреа Беата Бицок На који начин говорити о минулом добу чији смо били део, које је оставило трага у нама и сада тежи да буде изречено а не потонути у воде патетике, одавно осуђене у токовима поезије? Један од могућих одговора на питање дао нам је Ненад Грујичић у својој књизи Вијадукт. >>>>>опширније>>>>> Александар Б. Лаковић Сведоци смо последњих деценија да српску и светску књижевност обележава одсуство дужих остварења, нарочито прозних књижевних форми („огледало се распукло“ одавно су приметили књижевни теоретичари и ствараоци). >>>>>опширније>>>>>
	О књизи "Неко ми узе реч" Иван Негришорац ТЕКТОНСКО ПОМЕРАЊЕ ТЛА: ЉУБАВНА ТЕМАТИКА И УТВРђЕНИ ПЕСНИЧКИ ОБЛИЦИ У ПОЕЗИЈИ НЕНАДА ГРУЈИЧИЋА 1. Развојни поетички лук Поезија Ненада Грујичића оцртала је веома занимљив по¬етички лук. Ушавши у српско песништво крајем 70-их годи¬на, овај песник је од самог почетка понудио живописне прилоге наглашеној социокритичкој интонацији поетске речи. >>>>>опширније>>>>>
	О књизи "Светлица" Проф. др Јован Попов ВИРТУОЗНИ ТРАГОВИ У својој новој књизи Ненад Грујучић наставља путем стваралачког истраживања стиха, строфе и сталних облика песме. Анђелко Анушић ВЕЛИКА ПЕСНИЧКА СИНТЕЗА По својим специфичним одликама, по ономе што другим књигама у текућој песничкој производњи насушно недостаје, ево пред нама ретке књиге, која се појављује једном у десет година у нашој савременој књижевности. Иван Деспотовић ПЕСМЕ У ВЕКОВА ВЕКУ И иновативна и традиционална песничка књига Ненада Грујичића потврдјуе да поезија може имати законитости хармоничне форме коју приписујемо врхунској, мисаоној, музици и сликарству Дамир Малешев ЗВОНКОЛИКО ПЕВАЊЕ Постоји једна јасна и разговетна линија певања, без сумње у сваком језику и у свим временима још од Адама и Еве. Она изражава и сведочи оно што се назива Глас Бога и глас Народа. Јелена Милошев ДИНАМИЗАМ НАДАХНУЋА И ЗАНАТА Књига „Светлица“ даје нам изврсну прилику да осветлимо комплетну Грујичићеву песничку личност, његов однос према поезији, језику и трајним вредностима песничког говора као нарочитог вида постојања у матерњем језику. >>>>>опширније>>>>>
	О књизи за децу ''Маца на вратанца' Пре три деценије, започео сам и готово заокружио ову књигу песама у рукопису. Све време лежала је у ћошку фиоке мога радног стола. Тек понеку песму објавио сам у ''Политици за децу'', ''Малим новинама'' и ''Невену''. Ко зна зашто је тако морало да буде, мада би се о томе неком приликом могло и понешто конкретно казати. На пример, да ми се пре тридесет два лета родила кћерка Милица, пре четири – Даница, а ове године унука Ана. Моје песме за децу, ћушнуте у страну, попут теста за ''бакине колаче'', квасале су саме од себе и сазревале у тишини, сневајући погодан час да буду испечене у штампарској рерни. Прикључило им се неколико песама из новијег времена. И, како живот обично најбоље пише романе (песме), тако је и ова књига поезије о пргавом типу детета и још понечему дочекала свој тренутак да се цела укаже пред другима. Ако ништа, пунолетство песама се скоро удвостручило, па сада можемо као прави другари, увелико одрасли и своји, равноправно да разговарамо о догађањима у нама и око нас. И што би старији рекли, дошла маца на вратанца у лику овога песника да се суочи са сопственом поезијом (истином и лепотом) за децу. Н. Грујичић Тодор Бјелкић Змај је опет пропевао, наравно, за децу и о деци, овог пута у Сремским Карловцима. Такво сазнање изазива и радост и страхопоштовање свих оних којима је намењена најновија, и за сада, једина поетска књига за децу истакнутог српског поете и књижевног естете, Ненада Грујичића, под насловом „Маца на вратанца“, са поднасловом „Песме пргавице“. Бошко Ломовић Новосадски књижевник Ненад Грујичић, после 34 књиге за одрасле, решио је да напише књигу за децу. У ствари, по сопственом признању,писао ју је читаве три деценије, а недавно објавио ("Бранково коло", Сремски Карловци, 2015). Реч је о песмарици "Маца на вратанца". <<<опширније>>>
	O књизи „Надисати се душе“ Љиљана Лукић ИЗМЕЂУ ЗБИЉЕ И СНОВИЂЕЊА Међу писцима који су се афирмисали не само код читалачке публике него заслужили и најважније књижевне награде (и наше и међународне) свакако je Ненад Грујичић, аутор бројних пјесничких и прозних збирки, есејистичких и полемичких књига, антологија и панорама, културни посленик, организатор најзначајнијих књижевних манифестација. Грујичић /1954/ је по свом сензибилитету превасходно пјесник који у стихове уноси не само откуцаје свог срца него и осјећаје душе. То је лирика из које избија снага емоција, дубока и омамљујућа, која нас прожима својим опојним заносом. Иновантна, а опет традиционална, не само у облику лирског исказа него и поетске форме, ова поезија је оваплоћујућа креативна енигма у којој можемо уживати, али исто тако и трагати за њеним сушаственим значењима. Јелена Марићевић УДАХНУТИ ПЕСМУ Иван Негришорац је у есеју „Тектонско померање тла: љубавна тематика и утврђени песнички облици у поезији Ненада Грујичића“ као значајан за разумевање и тумачење, истакао „плодан критички и херменеутички приступ Грујичићевој поезији“, будући да „наглашава извесне тематске вертикале ... Грујичићеве песме љубавне тематике могли бисмо препознати као неку врсту тематске константе, с обзиром да се оне јављају у обе поетичке фазе, уз употребу различитих поетских поступака и форми, те уз широку лепезу тематско-мотивских и композиционих чинилаца“. И у песничкој књизи Надисати се душе запажа се присуство љубавне тематике, али је она пронашла своју енкаустику са љубављу оличеном у „небесници“, тј. „мајци светој“ Костићеве антологијске „Santa Maria della Salute“, најексплицитније присутној у триптиху „Милине“. Душан Захаријевић ДИСАТИ ДУШУ Књига песама Ненада Грујичића Надисати се душе разрађује вечити однос човека према Богу и обрнуто, могућност уздизања изнад земног и телесног и достизања апсолутног. С друге стране, у песмама је евидентна константна песникова свест о себи и самој песми, као и свест о значају језика. Ови аутопоетички елементи, заједно са музичком компонентом којој песник такође придаје значај, песме чине уметничким делом и одвајају их од чисте молитве. <<<опширније>>>
	Растко Лончар МАНИФЕСТ УНУТРАШЊЕГ ДВОЈНИКА Са које стране прићи књизи Матерњи језик и почети говор о њој, а да тај говор не изгледа као сецирање песничког ткива које је било живо и живодатно једино у тренутку када се појавило у књижевности, временом постајући тек књижевноисторијска чињеница, нешто што се прихвата као аксиом – без поновног проверавања или ишчитавања, без вредновања у призми вечито променљиве садашњице? „Невоља“ је тим већа што развој песника Ненада Грујичића тече узлазном путањом; што је и својом другом књигом – по мерилима Оскара Давича – положио „матурски испит књижевности“, то јест, што књиге које су уследиле након 1978. године нису „подбациле“ и принудиле оне који су о њима писали читања да се, са сетом, врате Матерњем језику и зажале што је песник отишао неком неразумљивом странпутицом. Душан Захаријевић ЗБИВАЊА ОКО ПЕСМЕ ИЛИ СЛОВОСЛАГАЧ ИЗГУБИО ПАМЕТ Јован Делић је поводом прве песничке књиге Ненада Грујичића Матерњи језик писао да је он песник песниковог раскола и „велике пометње“ чији се модернитет огледа у мајсторству ироније, да би затим додао да, ако даљи Грујичићев рад буде у знаку прве књиге, можемо очекивати песника. Занимљиво, данас са ове дистанце сведочимо том појављивању песника кога су пре 40 година очекивали. Или је можда правилније рећи да је песник, заправо, све време присутан? Посреди је идеја, или је можда можемо назвати чињеницом, да прва књига наговештава песника, свака следећа књига га потврђује (или не потврђује у зависности од случаја), а четврто (или било које следеће) издање прве књиге не само да потврђује давна ишчекивања песниковог доласка већ је и потврда потврде. Између првог и четвртог издања прве књиге Матерњи језик лежи мноштво потврда песника. Дамир Малешев МАТЕРЊИ ЈЕЗИК КАО ИРИНИЈСКО НАЛИЧЈЕ МАТЕРЊЕ МЕЛОДИЈЕ Шта рећи ново о збирци песама „Матерњи језик“, а да то не буде преписано, или усиљено и пошто-пото оригинално? Поведен и заведен Борхесовом идејом како свака књига на свету има своју контра-књигу, или, боље речено, како свака поетика има своју анти-поетику, поверовао сам да сам пронашао једно стварно и свима чујно сазвучје између књижевног првенца Ненада Грујучића, „Матерњег језика“, и златне нити поетике Момчила Настасијевића, матерње мелодије. Иван Деспотовић ПОДРУЧЈЕ ДЕВОСМИСЛЕНОГ ИЗОБИЉА Матерњи језик, схваћен и као назив својеврсног песничког првенца, и као lang – parol, подсећа нас да и једна књига, а исто тако и један језик, има своју иманентну поетику. Тако су код Миљковића баш речи тог језика полазне тачке поетике (Ватра, Пепео, Дан), а крајње одредиште које се никад не досеже јесте аутопортрет са елементима предсократовских апорија и парадокса. Књига пред нама је испрва замишљена да има 29 или 27 песама уместо садашњих 35, не само да би кореспондирала са судбином и животним веком два песника, два Бранка, већ и зато што она представља иманентни поетички манифест, изречен на почетку једног поетског опуса, немајући потребу за претераним обимом. Јелена Марићевић ПРЕВОЂЕЊЕ СА МАТЕРЊЕГ НА МАТЕРЊИ ЈЕЗИК Једна од дакако најјезгровитијих мисли о песничкој књизи Матерњи језик јесте да „ако је поезија уистину 'матерински језик људског рода', како то каже Хердер, онда је Грујичићева књига стихова 'Матерњи језик' многоврсно показала једну од најзначајнијих тенденција у сувременом 'материнском језику', која већ увелико захваћа знатан дио младе пјесничке генерације у нас“ (Жељко Иванковић, 1979). Тумачење наслова у оквирима Хердерове идеје чини се врло умесним и плодоносним када се оде и корак даље у интерпретацији. >>>>Опширније<<<<
	Растко Лончар ИЗГНАНИК У ВРВЕЖУ Симболично назване, Песме о младости Ненада Грујичића, последње су у низу једног разноликог песничког стваралаштва, једне устрајности која премошћава – како својим трајањем, тако и овом књигом – вакуум између, како то нама данас изгледа, златног доба српске поезије, сличног оном у доба Октавијана Августа, и данашњег, сличног оном у доба Нерона. <<<Опширније>>> Јелена Марићевић Балаћ ПОРТРЕТ ПЕСНИКА У МЛАДОСТИ Није реткост да се песници и писци огласе у домену мемоаристике. Међутим, јесте интересантна појава да се нека врста мемоара објави у виду песничке књиге, као што је то случај са рецентним Песмама о младости Ненада Грујичића. Одговор на питање због чега се наш еминентни песник определио баш за песнички израз није тешко изнедрити, будући да у личности Ненада Грујичића, који, мада ствара и дела у различитим уметничким и културним сферама, јесте превасходно песник. Отуда пред нема стоји књига као отелотворење Портрета песника у младости, зачињеног и медом и жучи младог човека и његовог песничког опредељења и судбине. <<<Опширније>>>
	Јелена Марићевић Балаћ НА ИЗВОРУ СТРАЖИЛОВА Симболички настављајући стражиловску линију српског песништва, Ненад Грујичић објављује у издању Бранковог кола Сремскокарловачке терцине. Топос Сремских Карловаца отвара у песничкој књизи теме античких инспирација, метафизичких и духовних прожимања, свакодневних, али и, може се рећи, заветних аманета, па и питања задужбинарства. С друге стране, опредељење за стални облик терцине, има утемељење у одабиру теме певања и представља један од интегративних фактора, које песничку зиданицу чине постојаном. Терцине су, наиме, подесне за континуирано казивање или изношење идеја, то јест, како подвлачи Сања Париповић Крчмар, пишући о терцинама Ивана В. Лалића, могу се именовати врпчастим обликом. Такође, једна од интересантних одлика терцине јесте и могућност да се осмотри као парафраза псалма. <<<Опширније>>> Љиљана Лукић ОДА ГОСПОДСТВЕНОМ ВРЕМЕНУ Након низа објављених дјела, Ненад Грујичић се прихватио задатка да у поезији остави свједочанство о Сремским Карловцима као духовном центру и језгру културне елите која је годинама исијавала своје интелектуално преимућство над осталим нашим крајевима. И било је најприродније да то свједочанство потекне и изађе из пера врсног познаваоца друштвених, посебно културних прилика у том граду, јер је Грујичић још од 1983. године на челу Бранковог кола, културне институције која своје програме одржава у Сремским Карловцима, на Стражилову и у Новом Саду, и окупља бројне пјеснике, умјетнике, филозофе и културне посленике и поштоваоце не само поезије Бранка Радичевића него и духовног стварања уопште. <<<Опширније>>> Милица Миленковић ПЕСНИЧКА РАЗГЛЕДНИЦА ИЗ СРЕМСКИХ КАРЛОВАЦА ИЛИ *ОВАЈ ГРАДИЋ БЕЗБРОЈ КРАСНИХ ЛИЦА ИМА..* Између две сјајне фотографије на предњој и задњој корици књиге Сремскокарловачке терцине Ненада Грујичића стала је једна невероватна збирка песама каква се по први пут јавља у нашем песништву, а која је исписана једним посебним животним и песничким искуством како аутора књиге тако и места Сремских Карловаца и свих оних душа које су на културан начин оставиле свој запис и траг на овом простору. <<Опширније>>
	Милутин Ђуричковић ПОУЧНО И МАШТОВИТО Корона вирус као планетарна пандемија није до сада тематски обрађивана у нашој савременој књижевности за децу и младе. Најновија књига песама „Лија пандемија“ Ненада Грујичића, истакнутог песника, писца и културног делатника, бави се управо том проблематиком, али на један хумористичан и надасве маштовит начин, са пуно игре, нонсенса и ироније – управо онако како то налаже теорија игре Душана Радовића. >>>>Опширније<<<< Растко Лончар ЛИЈИ НЕДОХВАТНО Када се кроз неколико десетлећа буду писале савремене историје, епоха коронавируса ће остати обележена годинама – почетком и крајем – и бројем жртава. Темељнији историчари ће констатовати на које је начине пандемија променила глобалну политику, економисти узети ово време за доба почетка разгранавања услуге кућне доставе и малих бизниса, психолози ће говорити о последицама изолације на појединце и породице. Сваки научни еснаф ће тражити резултате који га занимају, док ће човек, у својој бити, остати мимо свачијег интересовања.
	Данијела Регојевић НАД КОЗАРОМ У ВРЕМЕНУ Један од најзначајнијих пјесника српске неомодерне књижевности, Ненад Грујичић, чија, поред осталог, горчина и бриткост у богатом језику и имагинацији буде и oдражавају сјећања на застрашујуће дијелове српске историје, не дозвољава да нехај и туђи пропагадни планови закључају легендарну Козару у заборав.